Svi pričaju o plati od 3.000 evra, ali ovo kriju! Surova računica života u Nemačkoj o kojoj gastarbajteri ćute

"Idem u Nemačku, tamo su plate po tri ili četiri hiljade evra!" Ovo je rečenica koju ste sigurno čuli od nekoga ko planira da spakuje kofere i napusti Srbiju. I dok je tačno da su primanja neuporedivo veća nego na Balkanu, gastarbajteri koji vas ubeđuju u "nemački san" često zaborave da vam spomenu jednu ključnu stvar: surovi sistem poreza i troškova koji vas tamo čeka.

Kada stignete u Nemačku sa obećanom platom od 3.000 evra, prvo što naučite jeste najbolnija nemačka reč - Steuerklasse (poreska klasa). Evo kako zaista izgleda računica preživljavanja i šta vam niko ne kaže pre nego što sednete u autobus za Minhen, Frankfurt ili Štutgart.

Bruto i neto: Prvo bolno otrežnjenje

U Nemačkoj se plate uvek ugovaraju u "bruto" iznosu. Ako ste sami, niste u braku i nemate decu, automatski upadate u Poresku klasu 1, koja je najrigoroznija.

Od vaše obećane plate od 3.000 evra, država će vam odmah odbiti porez na dohodak, zdravstveno, penziono i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Na vaš bankovni račun leže zapravo oko 2.000 evra. Skoro trećina vaše plate je nestala pre nego što ste je i videli.

Kirija: Glavni "gutač" novca

Pronalazak stana u Nemačkoj je danas ravan dobitku na lutriji, a cene su poslednjih godina otišle u nebesa.

Ono što Srbe najviše zbunjuje jesu pojmovi Kaltmiete (hladna kirija) i Warmmiete (topla kirija).

Kada na oglasu vidite stan za 800 evra, to je obično samo "goli" prostor. Na to se dodaju komunalije, grejanje i održavanje zgrade. U gradovima poput Minhena, skroman stan od 50 kvadrata na periferiji koštaće vas i do 1.300 evra "toplo". U manjim gradovima, ta cifra se kreće oko 800 do 900 evra.

Važno: Da biste uopšte ušli u stan, stanodavac će vam tražiti kauciju (Kaution) u visini od tri "hladne" kirije. Dakle, samo za ulazak u stan potrebno vam je više od 2.000 evra u kešu!

Skriveni troškovi o kojima se ćuti

Kada platite stan, od one početne plate ostalo vam je oko 1.100 evra. Ali tu nemačka birokratija tek počinje. Ovo su troškovi koje ne možete izbeći:

GEZ (TV i radio pretplata): Gledali televiziju ili ne, svaki domaćinstvo u Nemačkoj mora da plaća oko 18 evra mesečno javnom servisu. Kazne za neplaćanje su drakonske i stižu direktno od suda.

Struja i internet: Struja se ne plaća kroz "toplu kiriju", već sklapate poseban ugovor. Računajte na oko 60-80 evra mesečno za struju i oko 40 evra za kućni internet.

Osiguranja (Haftpflichtversicherung): Nemci osiguravaju sve. Osiguranje od odgovornosti (ako slučajno nekome nanesete štetu, polomite prozor ili poplavite komšiju) je gotovo obavezno ako želite da vam neko uopšte izda stan.

Hrana i život: Šta na kraju ostane?

Ako na sve to dodate mesečnu kartu za prevoz (oko 50 evra) i novac za hranu (minimum 350-400 evra za jednu osobu, ukoliko ne jedete po restoranima), vaša računica je jasna.

Od onih 3.000 evra bruto sa početka priče, prosečnom radniku samcu na kraju meseca u džepu ostane između 300 i 500 evra slobodnog novca za garderobu, izlaske, štednju ili slanje novca u Srbiju.

Da li se rad u Nemačkoj i dalje isplati? Apsolutno, pre svega zbog sistema koji funkcioniše, radničkih prava, bezbednosti i stabilne penzije. Ali, vreme kada se u Nemačku odlazilo da bi se za par godina zaradilo za veliku kuću i nov auto u Srbiji zauvek je prošlo.

Bonus video:

(Espreso/ T.M.)